Komercijalne solarne elektrane

Projekti solarnih elektrana se u protekle dve do tri godine sve više razvijaju u našem regionu.

To se vidi iz mnogobrojnih zahteva za izdavanje uslova za izgradnju solarnih elektrana koje su distribucije i elektromreže u regionu primile u tom periodu. U procesu učestvuju  veće firme kojima je razvijanje te vrste projekata primarna delatnost, i u kojima postoji svest o sveobuhvatnom procesu razvoja i rizika prisutnih u “development“ fazi takvih projekata.

Međutim, sve je više manjih investitora počelo da ulaže u razvoj projekata iz domena zelene energije. Ta vrsta investitora je uglavnom agilnija i brže donosi odluke ali im se često dešava da ne sagledaju sve što je neophodno da bi se jedan takav projekt priveo kraju.

Na osnovu prakse vidimo da manji investitori najviše pažnje poklanjaju pronalaženju pogodnog zemljišta koje je blizu mesta priključenja na mrežu. To je svakako dobar prvi korak i neophodan preduslov da projekt solarne elektrane ima najpogodnije paramtere za povrat investicije. Ali, manji investitori često ne razmišljaju na vreme o putu ka tržištu, odnosno o načinu na koji će da obezbede finansiranje, a zatim i o plasmanu elektrčine energije na tržište.

Ta dva pitanja su usko povezana i predstavljaju najveću prepreku da se zaista i izgradi elektrana koja radi u režimu “producer” na osnovu  pripremljenog projekta.

Komercijalne solarne elektrane

Hajde da malo detaljnije pogledamo ta dva izazova:

1.Obezbedjivanje finansiranja:

Projekti obnovljivih izvora energije u regionu se u najvećoj meri finansiraju kroz “project financing” koji nude komercijalne banke koje posluju u regionu.

Problem u poslednjih godinu dana su visoke kamatne stope banaka koje drastično utiču na „Net Yield“ potencijalne elektrane. Pored visokih kamatnih stopa, banke traže da kupci za većinu ili celokupan obim proizvedene energije dobiju fiksnu cenu tokom trajanja kredita. Banke na taj način nastoje da osiguraju povrat pozajmljenih sredstava. Problem nastaje kada se trenutnim fiksnim cenama izračuna „Debt-Service Coverage Ratio“ (DSCR). To je odnos izmedju godišnjeg neto poslovnog prihoda i ukupnog godišnjeg pokrića duga.

DSCR  je glavni parametar na osnovu kojeg banke odlučuju da li je neki projekt pogodan za finansiranje ili nije. Pošto su kamatne stope trenutno visoke, sa blagom tendencijom pada, važno je da investitori utiču na dva parametra, koja su u najvećoj meri pod njihovom kontrolom, kako bi DSCR bio na prihvatljivom nivou.Prvi parametar jeste vrednost kapitalne investicije za izgradnju elektrane. Što je ona manja, manji je i kredit koji iziskuje, a samim tim se smanjuje i iznos godišnjeg pokrića duga. Kako bi pokriće duga opalo, važno je da se izabere profesionalni izvođač radova koji nudi što povoljnije cene. Drugi važan parametar jeste nivo učešća investitora u finansiranju u projektu.

S obzirom na visoke kamate, bitno je da se obezbedi dovoljno visoki procenat učešća u odnosnu na celokupnu investiciju u projekt kako bi godišnje pokriće duga bilo manje a DSCR prihvatljiv.U fazi planiranja je stoga važno da investitor obezbedi dovoljno veliko učešće radi prikupljanja sredstava za izgradnju elektrane.

Komercijalne solarne elektrane na Balkanu

2.Otkup Električne Energije – PPA

Komercijalna isplativnost solarne elektrane zavisi od načina plasmana električne energije na tržište. Kao što smo već pomenuli, većina banaka u regionu zahteva fiksnu cenu električne energije kako bi finansirala izgradnju solarnih elektrana.

Problem sa fiksnim cenama u našem regionu je taj što ne postoji relevanti „futures“ proizvod na regionalnim tržištima električne energije koji pokriva vremenski period dugoročnih otkupnih ugovora. U praksi to znači da trgovac ne može da proda tu energiju unapred za ceo ugovorni period, što ga primorava da preuzima rizik od fluktuacije cena. Drugi problem je što ne postoji odgovarajuća likvidnost na lokalnim fjučers tržištima za kraće vremenske periode. Ta dva razloga povećavaju rizike i predstavljaju problem otkupljivačima u regionu da nude otkupne ugovore sa fiksnim cenama na duže vremenske periode koje banke zahtevaju kako bi finansirale projekte.

Osim gore navedenog problema (dostupnosti proizvoda koji pokriva dužinu ugovora), ne postoji proizvod kojim se trguje na berzama koji ima profil zelene energije. Za razliku od konvencionalnih tipova energije, obnovljivi izvori energije su često isprekidani i ne mogu dugoročno da se planiraju.

Dva najzastupljenija proizvoda na tržištu električne energije su  „Baseload“ (isporuka jednake količine energije tokom svakog sata u odredjenom periodu) i „Peak load“ (isporuka jednake količine energije u „peak“ satima u toku dana).

Obaveza da se isprekidani profil pretvori u profil koji može da se proda na tržištu je posao otkupljivača.

Veći evropski trgovci mogu da prevaizdju problem „hedžovanja“ pozicije i  finansijski da zatvore takve pozicije, ali se time ne rešava fizička komponenta otkupa energije. Ona  podrazumeva da se reši kako će proizvedena struja da se balansira, ko će da snosi trošak balansiranja i ko će da šalje vozne redove.

Pored problema zatvaranja pozicija, postoji i problem fluktuacije cena. Cene su u poslednje dve godine jako volatilne. To može da predstavlja prednost ali i potencijalni problem. U trenutku kada projekt bude bio spreman postoji opasnost da cene neće biti dovoljno visoke da se zatvori finansiranje, iako se prethodno to činilo da će to biti moguće. Takva situacija može da odloži realizaciju projekta ili da ga dovede u pitanje. Kako bi se ovi problemi prevazišli, neophodno je da se u ranoj fazi udje u pregovore sa potencijalnim otkupljivačem zelene energije, i da se u obostranom intresu pronadje model otkupa koji će da zadovolji potrebne kriterijume i za finasijske institucije i za investitora. Otkup energije iz većih projekata u našem regionu  često iziskuju kreativna rešenja. Jedno od takvih rešenja je dugoročni „Corporate Power Purchase Agreement (PPA)“ sa nekim od većih potrošača u regionu.  Ovo znači da jedan od većih regionalnih potrošača potpiše ugovor da preuzima proizvedenu energiju iz odredjene elektrane na duži vremenski period.

Važno je da investitori u izgradnju solarnih elektrana budu svesni da je neophodno da se nekoliko faktora uskladi kako bi se projekti na najefikasniji način realizovali. Takođe je bitno da se ranoj fazi počnu razgovori sa neophodnim partnerima, kako bi se rizik koji se javlja nakon razvijanja projekta a tokom izgradnje elektrane minimizirao.

Ukoliko Vas intresuje još tema u vezi sa solarnim elektranama i obnovljivim izvorima energije možete da se prijavite na naš Newsletter.

U kratkoj istoriji kupaca proizvodjača (Prosumera) u Srbiji, jedan od većih problema koji klijentima stvara nezadovoljstvo i dovodi do širih problema u elektroenergetskom sektoru su loše dimenzionisani solarni sistemi koji rade po principu Prosumer.

Iz prakse često vidimo da su sistemi drastično veći nego što potrošnja objekta zahteva. Posledice ove prakse su loša isplativost solarnih sistema za klijente, pritisak na cenu električne energije i problemi sa preuzimanje viškova el. energije i balansiranjem energije u satima u kojima fotonaponski sistemi ispostavljaju energiju u mrežu.

Predimenzionisane solarne elektrane

Najčešći razlog ove prakse su netačne analize profila potrošnje klijenata.

Uglavnom pri analizi izvodjači dimenzionišu sistem prema godišnjoj potrošnji klijenta, ne uzimajući u obzir satni profil potrošnje ili sezonske razlike kod odredjenih potrošača.

Nema smisla da se klijentu koji za godinu dana potroši 1200 MWh instalira elektrana od 1 MWp koja će da proizvede 1200 MWh na godišnjem nivou ukoliko taj klijent troši drastično više struje zimi i ima veliku potrošnju noću. Ovakav sistem će preko 50% energije da plasira u mrežu i samim tim će isplativost sistema da bude drastično gora, zato što svaki MWh koji se utroši na objektu pravi klijentu direktnu uštedu od 135-150 EUR/MWh dok svaki MWh koji se plasira u mrežu u skladu sa neto obračunom snabdevač plaća na nivou 70-90 EUR/MWh. Ovom praksom umesto da klijenti imaju isplativost na sredstva koja su uložili u elektranu u periodu od 4-5 godina, isplativost je barem 30-40% gora.

Naravno, postoji i direktan povremeno podmukao intres firmi koje izvode solarne elektrane da prodaju što veći sistem pošto svotu novca koju dobijaju je veća ukoliko instaliraju veće sisteme iako to nije u intresu krajnjeg korisnika.

Krovna solarna elektrana

Praksom instaliranja prevelikih sistema se javljaju problemi koji nisu još došli do potpunog izražaja na našem tržištu. Predimenzionisani sistemi dovode do toga da u letnjim danima kada solarne elektrane prirodno proizvode najviše energije svi sistemi proizvode višak energije u istom trenutku i tu energiju plasiraju u mrežu.

Prva posledica je pritisak na cene električne energije u tim satima kada je naviša proizvodnja. Vidimo da u letnjim danima u toku sunčanih sati cene električne energije na berzama često mogu da bude blizu nule ili negativne. Ovo se dešava zbog prevelike ponude električne energije u tim satima. Predimenzionisani sistemi samo pogrošavaju ovaj problem. U Srbiji je uveden limit da prosumeri od 1. jula ne mogu da budu veći od 150 kW i to je prirodna posledica prevelikih elektrana na krovovima. Prirodno je da se očekuje da sledeći korak bude da snabdevači koriguje cene otkupa viškova struje koje proizvode solarne elektrane u skladu sa tržišnim cenama u tim trenucima, tako da će isplativost na taj višak da bude samo lošija.

Osim ovih pristisaka javlja se i problem u planiranju proizvodnje i potrošnje i balansiranju celokupnog elektroenergetskog sistema. Sa prevelikim kapacitetima na krovovima, teško je dispečerima da precizno planiraju potrošnju i proizvodnju.

Solarni paneli na krovu

Pri izgradnje solarne elektrane jako je bitno da se dimenzioniše sistem u skladu sa potrošnjom kako bi Vi kao investitori imali najbolji povrat na uložena sredstva i kako bi ovaj sektor nastavio da se razvija bez daljih potreba da se limitiraju veličine sistema kako bi se prevazišao problem prevelikih elektrana. 

Solarna energija postaje sve više prisutna u modernom društvu kao ključni faktor u prelasku na održive izvore energije. Jedan od ključnih faktora koji utiče na privlačnost solarnih elektrana jeste period otplate, tj. vreme potrebno da se pokriju troškovi instalacije solarnog sistema. U ovom blogu istražićemo šta utiče na period otplate solarnih elektrana.

Period otplate solarnih elektrana

Šta je Period Otplate?
Period otplaćivanja (eng. payback period) predstavlja vreme potrebno da se pokriju svi troškovi instalacije solarnog sistema, uključujući nabavku i instalaciju opreme. Kraći period otplaćivanja čini solarnu energiju privlačnijom investicijom, jer se brže vraća uloženi kapital.

Sledeći faktori utiču na period otplaćivanja:

Cena električne energije: Cena električne energije igra ključnu ulogu u određivanju perioda otplaćivanja solarnih elektrana. Na primer, u komercijalnim i industrijskim projektima, gde je cena električne energije obično viša, period otplaćivanja može biti kraći, oko 4 godine. Sa sadašnjih cenama snabdevanja u Srbiji, koji su na nivou 120 EUR/MWh isplativost elektrana na krovovima komercijalnih objekata je izuzetno brza. Nasuprot tome, za stambene projekte, gde je cena električne energije obično niža, period otplaćivanja može biti duži, između 8 i 9 godina.

Efikasnost sistema: Efikasniji solarni sistemi mogu proizvesti više električne energije, što može skratiti period otplaćivanja. Kvalitetni solarni paneli i invertori mogu poboljšati efikasnost sistema i time ubrzati povrat uloženog kapitala. Kvalitetniji sistemi se manje kvare tako da je povrat na uložena sredstva sigurniji.

Lokacija: Lokacija instalacije takođe može uticati na period otplaćivanja. Područja sa većim brojem sunčanih dana imaju veći potencijal za proizvodnju solarnih elektrana i stoga mogu imati kraći period otplaćivanja. U srbiji elektrane na jugu zemlje proizvode više nego na severu, s obzirom da u proseku ima više sunčanih dana.

Veličina i tip projekta: Veličina i tip projekta mogu značajno uticati na period otplaćivanja. Veći projekti obično imaju više početnih troškova, ali i veći potencijal za proizvodnju energije, što može skratiti period otplaćivanja. Veći projekti najčešće imaju i nižu jediničnu cenu po instalisanom kilovatu tako da je isplativost takvih sistema veća.

Zaključak
Period otplate solarnih elektrana igra ključnu ulogu u odluci o investiranju u solarnu energiju. Različiti faktori, poput cene električne energije, efikasnosti sistema, lokacije i veličine projekta, mogu uticati na dužinu ovog perioda. Kroz pažljivo planiranje, analizu i prilagođavanje projekta, moguće je smanjiti period otplaćivanja i učiniti solarnu energiju privlačnijom i isplativijom opcijom za sve tipove korisnika, kako komercijalne, industrijske, tako i stambene.

Solarna energija postaje sve važnija kao održiva alternativa tradicionalnim izvorima energije. Izgradnja solarnih elektrana na krovovima postaje sve popularnija opcija za proizvodnju čiste energije. Međutim, pre nego što se upustite u ovaj poduhvat, važno je razmotriti nekoliko ključnih faktora. Evo šta treba da znate pre nego što započnete izgradnju solarnih elektrana na svom krovu.

Šta Treba Da Znate Pre Izgradnje Solarnih Elektrana Na Vašem Krovu

Analiza vašeg krova
Prvi korak u planiranju izgradnje solarnih elektrana je temeljna analiza vašeg krova. Različite vrste krovova, kao što su kosi krovovi od crepa ili ravni krovovi od betona ili sike, zahtevaju različite pristupe i montažne sisteme. Takođe, važno je uzeti u obzir površinu i orijentaciju krova kako biste odredili koliko sunčeve svetlosti vaš krov prima tokom dana.

Procena potrošnje energije
Pre nego što započnete izgradnju solarnih elektrana, važno je razumeti vašu trenutnu potrošnju energije. To uključuje analizu vaših mesečnih računa za struju, kao i identifikaciju potrošača energije koji troše najviše električne energije tokom dana i noći. Ovo će vam pomoći da odredite optimalnu veličinu solarnog sistema koji će zadovoljiti vaše potrebe za električnom energijom. Treba uzeti u obzir da treba gledati potrošnju u realnom vremenu I sagledati model koji poredi vašu “real-time” potrošnju sa procenjenom proizvodnjom elektrane ukoliko gradite elektranu koja je veća od 10 kW.

Budžet i finansijska analiza
Izgradnja solarnih elektrana može biti značajna investicija, pa je važno da imate jasan budžet pre nego što započnete projekat. Trebalo bi da uzmete u obzir troškove instalacije, opreme i održavanja, kao i dostupne finansijske podsticaje ili subvencije za obnovljive izvore energije koje možete iskoristiti.

Želite li biti nezavisni od sistema EPS?
Važno je razmotriti da li želite da budete potpuno nezavisni u proizvodnji električne energije ili želite samo da smanjite svoj račun za struju. Ako želite da postanete samodovoljni, trebalo bi da planirate solarni sistem koji će pokriti većinu, ako ne i celokupnu, vašu potrošnju energije. Ovakav sistem zahteva baterijski sistem koji dodatno povećava investiciju I predstavlja jedan vid luksuza koji ima smisla ukoliko Vam je neophodno da nikada ne ostanete bez struje ili živite u područiju gde snabdevanje strujom nije stablino.

Tehnički saveti i profesionalna pomoć
Nakon što ste razmotrili sve ove faktore, važno je da se konsultujete sa stručnjacima za solarnu energiju kako biste dobili savete i preporuke specifične za vašu situaciju. Profesionalci će vam pomoći da odaberete odgovarajući tip solarnog sistema, pravilno dimenzionisanje sistema i osiguranje da je sistem instaliram u skladu sa svim tehničkim propisima i standardima.

Zaključak
Izgradnja solarnih elektrana na krovu može biti korak ka smanjenju troškova energije i smanjenju ekološkog otiska vašeg doma. Međutim, pre nego što se upustite u ovaj projekat, važno je pažljivo istražiti, planirati i pripremiti se za sve izazove i mogućnosti. Sa pravilnim planiranjem i stručnim savetima, solarna energija može postati pouzdan izvor čiste i obnovljive energije za vaš dom.

Solarna energija predstavlja ključnu komponentu u tranziciji ka održivijoj budućnosti, a izgradnja solarnih elektrana na krovovima postaje sve popularnija opcija za proizvodnju čiste energije. Međutim, ovaj poduhvat nije bez svojih izazova. U ovom blogu istražićemo neke od glavnih izazova koji se javljaju prilikom izgradnje solarnih elektrana na krovu i moguća rešenja za njihovo prevazilaženje.

Izazovi i resenja pri izgradnji solarnih elektrana na krovu

Izazov 1: Prilagođavanje Krovnoj Površini
Jedan od prvih izazova sa kojima se suočavamo pri izgradnji solarnih elektrana na krovu jeste prilagođavanje montažnih sistema različitim tipovima krovova. Krovovi mogu imati različite nagibe, materijale i konfiguracije, što može otežati montažu solarnih panela.

Rešenje: Stručnjaci za dizajn i inženjering moraju pažljivo analizirati karakteristike krova i prilagoditi montažne sisteme kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost panela. Upotreba različitih tipova nosača i krovnih sistema može olakšati prilagođavanje solarnih elektrana različitim vrstama krovova.

Izazov 2: Vremenski Uslovi Prilikom Instalacije
Vremenski uslovi mogu predstavljati značajan izazov prilikom instalacije solarnih elektrana na krovu. Kiša, sneg, vetar i druge nepovoljne vremenske prilike mogu ometati radove i produžiti vreme potrebno za završetak projekta.

Rešenje: Planiranje instalacije u periodima sa stabilnijim vremenskim uslovima može smanjiti rizik od kašnjenja i oštećenja opreme. Takođe, korišćenje adekvatne zaštite od vremenskih nepogoda može pomoći u očuvanju integriteta opreme tokom montaže.


Izazov 3: Tehnički Propisi i Licenciranje
Izgradnja solarnih elektrana na krovu podleže različitim tehničkim propisima, standardima i regulativama. Dobijanje potrebnih dozvola i licenci može biti dugotrajan i složen proces.

Rešenje: Rano angažovanje stručnjaka za regulativu i saradnja sa lokalnim vlastima može olakšati proces dobijanja dozvola. Važno je pažljivo ispitati sve relevantne propise i standarde kako bi se osiguralo da je instalacija u skladu sa svim zahtevima. Treba voditi računa o modelu u kom se planira rad elektrane, pošto različiti modeli zahtevaju različite procese ishodovanja dozvola.


Izazov 4: Bezbednost Prilikom Radova Na Krovu
Radovi na krovu mogu biti opasni, posebno prilikom instalacije solarnih elektrana. Visina, nagib krova i mogućnost pada predstavljaju potencijalne rizike za radnike.

Rešenje: Implementacija stroge politike bezbednosti na radu i korišćenje adekvatne zaštitne opreme ključni su faktori za smanjenje rizika. Redovna obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i procedurama bezbednosti može pomoći u minimiziranju povreda.


Izazov 5: Rad u Nedostupnim Zonama i Podizanje Panela Na Krov

Nedostupne zone na krovu i podizanje panela na visine mogu predstavljati dodatne izazove prilikom izgradnje solarnih elektrana na krovu.

Rešenje: Korišćenje profesionalnih mašina za podizanje ili alata kao što su kranovi ili dizalice može olakšati transport i montažu panela na krovu. Takođe, angažovanje iskusnih timova koji su obučeni za rad u visinama može pomoći u efikasnom izvršavanju radova.


Zaključak
Izgradnja solarnih elektrana na krovu može biti izazovan, ali i izuzetno koristan projekat. Razumevanje i prevazilaženje izazova koji se javljaju tokom procesa izgradnje ključno je za uspešnu instalaciju solarnog sistema. Sa pravilnim planiranjem, stručnim timovima i primenom adekvatnih mera sigurnosti, solarna energija može postati pouzdan izvor čiste i obnovljive energije za vaš dom ili poslovni prostor.