U kratkoj istoriji kupaca proizvodjača (Prosumera) u Srbiji, jedan od većih problema koji klijentima stvara nezadovoljstvo i dovodi do širih problema u elektroenergetskom sektoru su loše dimenzionisani solarni sistemi koji rade po principu Prosumer.
Iz prakse često vidimo da su sistemi drastično veći nego što potrošnja objekta zahteva. Posledice ove prakse su loša isplativost solarnih sistema za klijente, pritisak na cenu električne energije i problemi sa preuzimanje viškova el. energije i balansiranjem energije u satima u kojima fotonaponski sistemi ispostavljaju energiju u mrežu.
Najčešći razlog ove prakse su netačne analize profila potrošnje klijenata.
Uglavnom pri analizi izvodjači dimenzionišu sistem prema godišnjoj potrošnji klijenta, ne uzimajući u obzir satni profil potrošnje ili sezonske razlike kod odredjenih potrošača.
Nema smisla da se klijentu koji za godinu dana potroši 1200 MWh instalira elektrana od 1 MWp koja će da proizvede 1200 MWh na godišnjem nivou ukoliko taj klijent troši drastično više struje zimi i ima veliku potrošnju noću. Ovakav sistem će preko 50% energije da plasira u mrežu i samim tim će isplativost sistema da bude drastično gora, zato što svaki MWh koji se utroši na objektu pravi klijentu direktnu uštedu od 135-150 EUR/MWh dok svaki MWh koji se plasira u mrežu u skladu sa neto obračunom snabdevač plaća na nivou 70-90 EUR/MWh. Ovom praksom umesto da klijenti imaju isplativost na sredstva koja su uložili u elektranu u periodu od 4-5 godina, isplativost je barem 30-40% gora.
Naravno, postoji i direktan povremeno podmukao intres firmi koje izvode solarne elektrane da prodaju što veći sistem pošto svotu novca koju dobijaju je veća ukoliko instaliraju veće sisteme iako to nije u intresu krajnjeg korisnika.
Praksom instaliranja prevelikih sistema se javljaju problemi koji nisu još došli do potpunog izražaja na našem tržištu. Predimenzionisani sistemi dovode do toga da u letnjim danima kada solarne elektrane prirodno proizvode najviše energije svi sistemi proizvode višak energije u istom trenutku i tu energiju plasiraju u mrežu.
Prva posledica je pritisak na cene električne energije u tim satima kada je naviša proizvodnja. Vidimo da u letnjim danima u toku sunčanih sati cene električne energije na berzama često mogu da bude blizu nule ili negativne. Ovo se dešava zbog prevelike ponude električne energije u tim satima. Predimenzionisani sistemi samo pogrošavaju ovaj problem. U Srbiji je uveden limit da prosumeri od 1. jula ne mogu da budu veći od 150 kW i to je prirodna posledica prevelikih elektrana na krovovima. Prirodno je da se očekuje da sledeći korak bude da snabdevači koriguje cene otkupa viškova struje koje proizvode solarne elektrane u skladu sa tržišnim cenama u tim trenucima, tako da će isplativost na taj višak da bude samo lošija.
Osim ovih pristisaka javlja se i problem u planiranju proizvodnje i potrošnje i balansiranju celokupnog elektroenergetskog sistema. Sa prevelikim kapacitetima na krovovima, teško je dispečerima da precizno planiraju potrošnju i proizvodnju.
Pri izgradnje solarne elektrane jako je bitno da se dimenzioniše sistem u skladu sa potrošnjom kako bi Vi kao investitori imali najbolji povrat na uložena sredstva i kako bi ovaj sektor nastavio da se razvija bez daljih potreba da se limitiraju veličine sistema kako bi se prevazišao problem prevelikih elektrana.
